• #
  • #
  • #
  • #
  • #
  • #
  • #
   
Kao grom iz vedra neba!
Ovako su otprilike bili naslovi u časopisima 30.09.2007 godine, tačnije godinu dana je prošlo od smrti predsednika Republike Srpske. Kao danas se sećam vesti iz Republike Srpske kada su javili da je premijer Republike Srpske Milorad Dodik potvrdio da je veliko srce našeg »ŠUME« prestalo da kuca.

Jelić je 1. oktobra 2006. godine, kao kandidat Stranke nezavisnih socijal-demokrata, na opštim izborima izabran za predsednika Republike Srpske.

Rođen je 26. marta 1956 godine u selu Koprivna kod Modriče. Osnovnu školu je završio u rodnom selu, srednju u Doboju, Ekonomski fakultet u Subotici.

Bio je oženjen i ima jednog sina kome je ime dao po imenu svoga oca Petar. Na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci je magistrirao i odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom »Problemi i modaliteti organizaciono-upravljačke tranformacije preduzeća u tranziciji«.

Radio je u organima državne uprave opština Modriča, bio direktor »28 juni«, a u novembru 1993. godine kao član Srpske demokratske stranke, imenovan je za generalnog direktora Rafinerije ulja u Modriči. Na čelu Optime je bio više od trinaest godina. Član Srpske demokratske stranke je bio do 1998 godine kada je jednostavno morao da napusti tu stranku i pređe u Stranku nezavisnih socijaldemokrata, koju je i tada vodio g. Milorad Dodik. Za ministra privrede, energetike i razvoja u Vladi Republike Srpske izabran je u februaru 2006 godine.

Za menadžera godine u Republiki Srpski proglašen je 2002 godine, a za menadžera decenije u BiH u 2003 godine. U ranoj mladosti bio je istaknuti sportista i svi mi koji smo skupa sa pokojnim Jelićem igrali nogomet za Vranjak i Modriču znamo kakva je to bila veličina od čoveka. Na samoj sahrani u Modriči ispred SSDS su bili prisutni bivši i sadašnji predsednici, Janković i Vojvodić. Nikada neću moći da zaboravim reči koje je izgovorio na komemoraciji, u ime svih građana opštine Modriča, načelnik opštine Mladen Krekić, doslovce rekao je:

»Nezamislivo je koliko je teško Tvoj odlazak pao onima mladima koji se bave sportom jer Ti si im bio i uzor i oslonac. Ti si im otvarao prostor i pružao mogućnosti i u Odbojkaškom i Fudbalskom klubu Optima Modriča, i svim sportskim klubovima širom Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Nezamjenjljiva je Tvoja uloga organizatora fudbalskog sporta u Republici Srpski i BiH u cjelini. Znali su to prepoznati oni koji su Te birali za predsjednika Fudbalskog saveza Republike Srpske i BiH i člana Pravnog komiteta kako Evropske fudbalske federacije tako i Svjetske fudbalske asocijacije.«

Meni a i svima onima koji su Te znali, je uvijek bilo neobjašnjivo kako si uspijevao naći vremena za svakoga čoveka kome je trebala Tvoja utjeha i pomoć, za rad u privredi i politici istovremeno, za sport i nauku, kako si uspijevao spojiti za mnoge nespojivo. Kako Ti je uspelo da spojiš analitičke, istraživačke i naučne radove iz oblasti menadžmenta i tranzicije,koji su dobili visoke ocjene stručne i naučne javnosti sa fudbalskim utakmicama, političkim skupovima i svakodnevnom komunikacijom sa građanima Republike Srpske bez obzira na uzrat, nacionalnu i religioznu pripadnost, politička opredeljenja i stavove. Sve to pokazuje Tvoju izuzetnu erudiciju, stvaralačku snagu i energiju koju su prepoznali svi građani Republike Srpse, kad asu Ti poverili mesto predsdnika. Od mnogobrojnih priznanja najviše se radovao Ordenu svetog Save prvoga reda koga Ti je dodijelio Sveti sinod Srpske prevoslavne crkve kao i Vidovdanska povelja Tvoga rodnog grada Modriče.

Još si dve naizgled nespoive stvari uspio pomiriti kosmopolitizam i lokalpatriotizam. Niko Modričom nije hodao a da je više od Tebe bio Evropljanin i kosmopolita u pravom smislu te reči, Evropljanin po političkim opredeljenjima i manirima, a Modričanin po srcu i duši po poreklu i prijateljima, po drugovima i komšijama, po solidarnosti i razumevanju. Svaki Tvoj povratak iz evropskih prijestonica u Tvoju Modriču, na Tvoju Trebavu bio je praznik i za Tebe i za nas. Došao si nam danas da ovde ostaneš zauvek da postaneš dio istorije ovoga grada, ali i temelj i zalog njegove budućnosti, došao si da večno bdiješ nad svojom Modričom, Trebavom, Vučjakom i Posavinom, ali i šire nad celom Republikom Srpskom.

 Otišao si u godinama u kojim si svome narodu i svojoj zemlji još mogao vrijednog mnogo dati, otišao si u godinama u kojima će nam mnogo nedostajati tvoja diplomatska veština, mudrost pregovarača, sposobnost vizonarstva, organizaconi talenat, ali i hrabrost i čvrstina da argumentovano braniš postojanje i interese Republike Srpske. No, ono što si radio i uradio do sada, čvrst su temelj za opstanak Republike Srpske i jasan putokaz svima nama koji nastavljamo Tvoje djelo i Tvoj put. U temelje Republike Srpske ugradio si sve svoje sposobnosti, ugradio si krupne rezultate, kojiće ostati trajna vrijednost i koji će se trajno pamtiti, jer pokoljenja dela sude, a taj sud će sigurno biti nezaborav.

 

Koračao si brže, sigurnije i jače od svih nas, zato si pred lice Božije i stigao ranije. Dijelio si srce svima onima koji su ga tražili, zato si ga tako brzo i potrošio. Izdalo te na Svjetski dan srca na sportskom zdanju kluba Modriča, koji si Ti stvarao i mnogo volio.

Prestavnici Saveza srpskih društava Slovenije koje sam ja vodio u Banja Luku, na razgovore sa predsednikom Jelićem, neće nikada zaboravit toliku širokogrudnost jednoga čoveka na takvom položaju, želeo je i obećao da će pomoći srpskom narodu u Sloveniji da rešimo gorući problem oko statusnog pitanja. Dragi naš »ŠUMO« uvek ćeš ostati u našim srcima.

 

 

Zapisao: Ilija Janković





« nazaj
komentar Komentari (1)

9. 12. 2008 u 18:28, Petar: Predsedniče mislim da si ovo dobro napisao, neznam šta drugi misle zašto nedaju svoj komentar

Komentar*:

Objave
POVEZAVE
Prevoznistvo Pepe Kancelarija RS